Zoran Pejić Peja jedan je od najangažovanijih voditelja veselja koja po čitavom svijetu organizuju Romi, a u intervjuu za medije otkriva šta je sve doživio i preživio za tridesetak godina, koliko je već domaćin na tim slavljiva.
– Da vam kažemo iskreno, ja sam to izmislio! Lijepo je Jovana Jeremić rekla: “Peja je legenda našeg posla i čovjek koji je prvi krenuo i koji je izmislio te svadbe i veselja.”
Kako je sve počelo?
– Davne ‘94-95. godine. Bio sam pozvan na veselje u Parizu. Gospodin Dragan je zabavu organizovao u velelijepnoj vili gdje je sve bilo ala gala. Veselje od milion maraka, koje su propratili i novinari. Poslije toga su uslijedili pozivi. Zahvaljujući i pjevačima, naročito Zlati, uspjeo sam da radim ova veselja.
Možeš li da se sjetiš šta se sve dešavalo?
– U Milanu je svojevremeno, recimo, čovjek dotjerao najnoviji “mercedes”. Kad je popio i uvjerio se da je mlada nevina, podijelio je gostima stolice da njima izlupaju taj auto. To im je bio hir. Na jednom su na pola sata donosili škampe, dagnje, jastoge, burek, razne sireve. Recimo, buđav sir sam prvi put vidio u Parizu. Mislio sam da je pokvaren.
Koliko naplaćuješ?
– Pokojni Šaban je rekao da sam skuplji od njega!Ja mu kažem:”Čekaj, bre, ko može od tebe da bude skluplji? To je nemoguće!”. Objasnio mi je:” Ti odradiš nekih sat, dva na cijeloj svadbi” Ja kažem tako je ide moja najava, pa pjesma 3-4 minuta, pa moja najava, koja traje minut skupi se tako nekih 3-4 sata, a Šaban kaže: Ja pjevam dvadesetčetiri sata i onda kada uzmeš moje vrijeme i tvoje sabereš i ispadne da si skuplji. Podigao sam cijenu, ona nije ni mala, a ni velika. Za sve ove voditelje koji rade to ja sam tri puta skuplji.
Šta nudiš?
– Kada dođem na svadbu gazda samo treba da uzme rakiju i da uživa. Brinem o svemu. Hvala bogu nijedna se osoba nije razvela gdje sam ja vodio svadbu. Evo, vodio sam svadbu Saši i Suzani Popović, Jani i njenom mužu, ček, ček, da nekog ne ispustim! Ćiri klavijaturisti i njegovoj ženi. Donosim sreću.
Je l’ bio i neki peh?
– Bilo je nesporazuma. Domaćin koji kupuje mladu se dogovori sa ocem ili dedom da je mlada nevina, e, sada desi se da mlada ne bude nevina, tada dolazi do sukoba, problema i svađe. Ali postoje romski sudovi, ne ovi naši. Oni imaju svoje sudove i sude stariji ljudi cijenjeni, poštovani. Skupe se, plate salu, zasjednu, vijećaju i riješe.
Odakle Romima toliko novca?
– Ti ljudi žive za muziku, hranu i garderobu. Bave se i trufom. To je prevara. Daju pare koje su falš, a uzmu čiste. Onda, mnogi od njih imaju svoje firme, preduzeća, kamione, raznim stvarima se bave, uvozom tepiha, koji su i po 40.000 eura!
Da li je bilo poklona?
– Nego šta. Dukate, zlatne lančiće, prstenje zlatne su mi poklanjali. Razni su običaji i jednom su mi vezali traku i okitili novcem kao jelku. Na jednom veselju mi i je baka tražila specijalnu želju. Tražila je pjesmu preko reda. Kažem: “Ne može majko, mora kum da se ispoštuje, pa poslije toga ide odmah tvoja želja”. Ona meni: “Molim te, je l’ mogu da te podmitim”, ona vadi iz džepa zlatan prsten i lanac. Ja uzmem taj dar i odmah njoj pjesmu naručim. Kum počeo da se ljuti, ja mu kažem: “Kume izvini, dobio sam mito”. Njemu milo.Odlazim dan poslije zlataru kad – sve falš! Lažnjaci. Nema dalje.
A bakšiša?
– Naravno. Kad je mlada nevina gazda veselja dijeli pare. Jednom je gazda bacao 150.000 eura da mi nismo mogli da nahvatamo te pare! Pored nas se pojavio dečkić koji je uzeo dvije po 500, a njegov otac me pita, je l’ se ljutiš? Ja kažem ne, neka uči posao. Otac izvadi još 4.000 eura i stavi mi u džep. Eto koliko poštuju kada si dobar prema njima.
Autor: PINK.RS
AUTOR TEKSTA
