Tifa: Brega je kao švedski sto

Vanserijska boja glasa, koju je Bog 1960. darovao Sarajliji Mladenu Vojičiću Tifi, napravila je od njega legendu rokenrola, dostojnu ljubavi i poštovanja publike od Vardara do Triglava. Mada mu je bas gitara bila prvi muzički izbor, Tifin glas je sredinom osamdesetih obojio neke od neprolaznih hitova “Bijelog dugmeta”, a potom i “Vatrenog poljupca” i “Divljih jagoda”, nakon čega je zaplovio solističkim vodama. Bogatu karijeru, ali i duh i šarm kojim zrači, “spakovao” je reditelj Bakir Hadžiomerović u dokumentarni film “Tifa”, koji je krajem septembra premijerno prikazan u Sarajevu. Iako smatra da je nezahvalno pričati o filmu, Tifa  kaže da je na premijeri bilo divno:

– U filmu sam metafora jednog perioda, specifikum vezan za ovu čaršiju, a kada kažem čaršiju, mislim i na Beograd i na Sarajevo. To je velika odgovornost, a ja ne volim da uzimam medalje koje mi ne pripadaju. Nisam takav. Oni koji se bave statistikom i organizacijom kažu da je to bila jedna od najbolje posjećenih premijera. Došli su ljudi iz raznih sfera javnog života, ali i iz naroda.

* Imate li muzičkih noviteta i planova?

– Ima planova, hvala bogu. Nije da to čuvam u nekoj posebnoj tajnosti, nego je sada moje vrijeme definitivno vezano za Gorana Bregovića. Planovi su svi ispunjeni kada spojite lijepo i korisno, a to je kada ste u društvu Bregovića, koji je svjetska faca. To je široka lepeza ponude, kao na švedskom stolu.

* Kako je biti opet na turneji sa “Dugmetom”?

– Super. Lijepo je to. Deža vi.

* Ili novo iskustvo?

– Hvala za divan šlagvort. Kako mi kažemo u Bosni – svaki dan ti je nova nafaka i nova sudbina. Zamisli da vodiš ljubav svaki dan na isti način, bilo bi dosadno i tebi i partneru. Posmatrajmo to malo dalje i šire, svaki dan imamo nešto novo da naučimo.

* Pominjete li Željka Bebeka na turnejama?

– Da, pominjemo ga, apsolutno. Što da ga ne pominjemo? To je čovjek koji je odredio i dao smjernice svima nama, saučesnicima u stvaranju divne priče koja i danas traje. Žao mi je što nije sa nama, ali bože moj, nikada se ne zna.

* Da li ste u kontaktu?

– Nismo, iz prostog razloga, drugačije su nam interesne sfere. Nismo nikada ni bili posebni prijatelji, pa da gajimo takvu vrstu prijateljstva. I da jesmo, ne bih imao ništa protiv da sačuvamo to.

* Pisalo se da morate na operaciju kuka?

– To je bila loša procjena. U pitanju je diskus hernija četvrtog i petog pršljena. Otišao sam kod nekih nadriljekara, uslovno rečeno – kostolomaca, i oni su me popravili, iako sam već imao zakazan termin operacije. Zbog pripreme za anesteziju sam tri dana zaredom radio razne analize i onda je iskrslo nešto poslovno i otišao sam u Francusku. Trpio sam jake bolove, da bi se, srećom, ispostavilo da uopšte nema potrebe za operacijom. S tim što još patim od jedne boleštine, od koje je patila i moja pokojna majka, a to je išijas.

* Vježbate li?

– Išao sam redovno na rekreaciju. Ali da se razumijemo, nisam disciplinovan čovjek. Na svu sreću, imam prijatelje fizioterapeute koji me tjeraju da vježbam. Nisam ja ni lider, ni vodič, ali sam dobar suvozač. Uvjek moram da dobijem motivaciju. Vođu puta više volim nego samog sebe.

 

POČETKOM godine Tifa se iz rodnog Sarajeva preselio u Beograd, pa ga pitamo da li se skućio i odomaćio?

– Fino mi je u Beogradu – tvrdi muzičar. – Dobio sam na korištenje jednu od Goranovih kuća. Super mi je, ali nisam se odomaćio i to nije do Beograda, to sam ja. Nisam čovjek od strategije. Živim kako me voda nosi. Pokušavam pozitivno da razmišljam, mada u samom startu možda to nisam umio, ali na greškama se uči. Godine nisu uslov, moramo da ih preživimo, a znanje je u svima nama i bitno je da li hoćete da budete golub i da samo jedete i s***te ili hoćete da između toga imate i još nešto.

(Novosti)

KOMENTARI